Активности 5. разреда (Српски језик и књижевност)
Датум: 13. Mart 2022 17:08 Категорија: Novosti
Ученици 5. разреда наше школе написали су дивне радове о мостовима, инспирисани Андрићевим есејем ,,Мостови''. Они су се информисали о различитим мостовима који постоје свуда у свету, одабрали онај који им је најзанимљивији, описали га користећи различита стилска средства и осликали га или су приложили његову фотографију. У овим радовима нашли су се најпознатији и највећи светски мостови, али и они мали, често неприметни, који су такође веома важни за свакодневно функционисање људи. Ученици су схватили симболику и значај мостова и креирали лепши и бољи поглед на свет и ствари око себе.
У наставку текста погледајте њихове радове.
У наставку текста погледајте њихове радове.
Прича о стогодишњаку Жућку
Одувек сам волела мостове. Нарочито су ми били занимљиви они велики, који спајају обале широких река. Реке, нарочито велике, дају посебну лепоту сваком граду кроз који протичу. Ту лепоту посебно истичу мостови. Недалеко од Јагодине, на улазу у Ћуприју, налази се најстарији и највећи мост у овом крају. То је жути, челични мост преко Велике Мораве, који ове године слави стоти рођендан.
На том делу реке је кроз историју било много мостова. Готово сви су временом нестали: или су били срушени за време ратова или су их однеле водене бујице. И данас, за време летњих дана, када опадне вода, виде се њихови остаци: дрвени и камени стубови као једини преостали трагови мостова којих више нема. Одолевају вековима, речним таласима и дубоким вировима. Њихова имена, као што су Латински мост или Турски мост, говоре о временима у којима су настали.
Мост који је остао до данашњих дана је популарни Жућко, назван тако због боје којом је офарбан. Његов челични костим ме подсећа на оклоп витеза из далеке прошлости. Преживео је Други светски рат и читав век одолева снеговима, кишама и путницима. За време летњих месеци, када се први зраци сунца појаве иза врба, Жућко се протегне од обале до обале као мачка тек устала из плетене корпе. Док падају јесење кише он помодри, промени боју из жуте у мрку и као да покушава да стресе све кишне капи са себе. Ноћу, кад се упале светла, мост засија у свом свечаном оделу, шепурећи се над обалама. Зими, прекривен снегом, док под њим плове ледене плоче, он као да дрема у зимском сну. Преко дана преко њега ужурбано пролазе аутобуси, велики камиони и аутомобили, с једне на другу страну, свако својим послом. Увече саобраћај мало утихне и чини се као да Морава тише протиче под његовом сенком и доноси му приче из далеких крајева.
Мостови не спајају само обале река већ и људе. Због тога имају још већу вредност. Мостови зато нису само саобраћајнице већ и музеји на отвореном и споменици прошлих времена. Док испод њих протичу реке, они чувају тајне, успомене и говоре о људима и вековима.
Вера Костић 5/1
Безимени мост
На неколико стотина метара од моје куће спава стари мост. Он чак нема ни име које би означавало његову значајност и запитало људе који ситним стопама пролазе преко њега због чега је саграђен и шта се све дешавало не њему.
Као слушалац људских проблема спаја две обале реке и дели град на две половине. А ноћу, када се упале фењери који красе мост као што лампиони красе бижићну јелку, настаје права чаролија. Као да се огледа са својим сивим свечаним оделом у реци и покушава да је заведе. Трава која избија из његових пукотина изгледа као коса која расте и украшава човеков изглед. Када дође зима, мост своје сиво одело пресвуче у белу пиџаму и полако тоне у зимски сан, као бели лав који се протеже док спава са својом меканом и густом длаком. У сред дана, ако се време разбесни и облаци се наљуте па крену да плачу, као да се и мост растужи, па од силне туге боја са њега крене да се слива и после сваке олује он постаје све светлији и безбојнији. У пролеће када се природа буди, пробуди се и мост. Река, његова прва комшиница, доноси му вести и тајне са других крајева државе. По цели дан се друже и разговарају о свему. Ево сада време је све топлије и лето се ближи, а мост је већ почео да се сунча и добио је боју. Ужива у прелепом призору деце која се играју лоптом поред реке, а када се уморе седну на траву пуну маслачака и уживају у хладовини коју прави мост.
Док стоји чврсто на својим ногама, држаће пријатељство многих људи, мир и разна сећања. А када се сруши, срушиће се и нестати толико тога са њим.
Анђела Јевђић 5/2
Мост као симбол повезивања
Човек током свог живота жели да остави неки траг по чему ће га други памтити и поштовати. Мост је велика и лепа грађевина – симбол повезивања и приближавања.
Мостови су руке које спајају раздвојена пространства и пределе. Они су чудни путеви који спајају раздвојене градове и људе. У срцу сваког човека постоји жеља да помогне и да пружи помоћ и љубав. Мостови су ти који нам помажу да се сретнемо, спојимо и приближимо. Они су наши другови и рођаци. Мостови штите људе од усамљености, спајају заљубљене, приближавају тужне и радују усамљене.
Један велики, стари мост на Великој Морави који води ка мом селу Глоговцу, веома ми је драг. Када прелазим преко њега, као да сам у рукама великог заштитника. Он ми пружа прелепи поглед на реку и њену околину. Мој дека је на овом мосту и у његовој околини доживео најлепше дане детињства.
Значај мостова човек није до краја схватио. Они стоје мирно и неустрашиво пркосе лошем времену и неприликама. Подсећају на блискост и топлину безрезервне љубави.
Стефан Митреканић 5/1
Мост младости
Мостови су грађевине направљене за прелажење препрека које нам је природа поставила. Није битно да ли је мост мали, велики, узак или широк, он је користан и није без икаквог разлога ту саграђен.
Мост младости у Осијеку је диван и очаравајући призор. То је диван висећи мост који се протеже од једне до друге обале реке Драве. Није толико стар, има тек 40 година. Увече упали своја светла и светли као један дугачак вашар. Када дође зима, на реци се појави јако танак слој леда и тада мост нема толико посетилаца, а ни нових пријатеља. Јаке челичне сајле га причвршћују за високе бетонске стубове. Његово право данашње име је тако обично - назива се Пешачки мост, али од изградње па до Грађанског рата се звао Мост младости. Неки га и дан данас тако зову. Такође, он је јединствен призор широм целе Хрватске. У пролеће, када врбе у његовој близини олистају, полако се и птице враћају са југа и доносе му занимљиве приче. Свака је занимљивија од предходне. Морнари одмах седају у своје бродове и чамце, па тако мосту никада није досадно. Посета том мосту је незаборавна, поготово у вечерњим сатима лети.
Посетила сам мало мостова, а још мање их се сећам, али овај не могу да заборавим, као ни тај тренутак када сам први пут закорачила на њега и гледала реку на којој је био одраз светала моста.
Мост младости у Осијеку је диван и очаравајући призор. То је диван висећи мост који се протеже од једне до друге обале реке Драве. Није толико стар, има тек 40 година. Увече упали своја светла и светли као један дугачак вашар. Када дође зима, на реци се појави јако танак слој леда и тада мост нема толико посетилаца, а ни нових пријатеља. Јаке челичне сајле га причвршћују за високе бетонске стубове. Његово право данашње име је тако обично - назива се Пешачки мост, али од изградње па до Грађанског рата се звао Мост младости. Неки га и дан данас тако зову. Такође, он је јединствен призор широм целе Хрватске. У пролеће, када врбе у његовој близини олистају, полако се и птице враћају са југа и доносе му занимљиве приче. Свака је занимљивија од предходне. Морнари одмах седају у своје бродове и чамце, па тако мосту никада није досадно. Посета том мосту је незаборавна, поготово у вечерњим сатима лети.
Посетила сам мало мостова, а још мање их се сећам, али овај не могу да заборавим, као ни тај тренутак када сам први пут закорачила на њега и гледала реку на којој је био одраз светала моста.
Хелена Стојковић 5/5
Мост на Босфору
Далеко у Турској, у граду Истанбулу налази се много лепих и занимљивих грађевина, а једна од њих је њихов мост.
Heки мостови су саграђени од најчвршћег челика, а неки су лепши од најлепшег цвета на планети Земљи, али по мом мишљењу, најплеменитији и најсавршенији мост је Први босфорски мост или другачије Мост мученика.
Он има чак и два млађа брата. То су два моста која се такође налазе на Босфору, близу Првог босфорског моста. И они су вредни и лепи, али је Мост мученика ипак на првом месту по свему. Он је и много значајан, а специфичан је по томе што спаја Европу и Азију, два континента. Један је од највећих пешачких мостова. Налази се изнад мореуза, канала Босфора.
Током дана море, његов верни пријатељ, прича му шта се то све догодило, а он га пажљиво слуша, док му се ланци пресијавају на Сунцу, па личи на неку дугачку огрлицу, а море на девојку која је носи. А када падне ноћ и све се утиша, цео мост засветли и затрепери од многобројних лампица и као да се свима хвали својом лепотом.
Већина људи на мостове гледа као на најобичније грађевине и не помишљајући колико дуго они постоје и колико нам олакшавају живот, као и колико су важни, важнији од многих других грађевина. Један од људи који је ценио и волео мостове био је и Иво Андрић, наш нобеловац, човек на кога треба да се и ми угледамо.
Heки мостови су саграђени од најчвршћег челика, а неки су лепши од најлепшег цвета на планети Земљи, али по мом мишљењу, најплеменитији и најсавршенији мост је Први босфорски мост или другачије Мост мученика.
Он има чак и два млађа брата. То су два моста која се такође налазе на Босфору, близу Првог босфорског моста. И они су вредни и лепи, али је Мост мученика ипак на првом месту по свему. Он је и много значајан, а специфичан је по томе што спаја Европу и Азију, два континента. Један је од највећих пешачких мостова. Налази се изнад мореуза, канала Босфора.
Током дана море, његов верни пријатељ, прича му шта се то све догодило, а он га пажљиво слуша, док му се ланци пресијавају на Сунцу, па личи на неку дугачку огрлицу, а море на девојку која је носи. А када падне ноћ и све се утиша, цео мост засветли и затрепери од многобројних лампица и као да се свима хвали својом лепотом.
Већина људи на мостове гледа као на најобичније грађевине и не помишљајући колико дуго они постоје и колико нам олакшавају живот, као и колико су важни, важнији од многих других грађевина. Један од људи који је ценио и волео мостове био је и Иво Андрић, наш нобеловац, човек на кога треба да се и ми угледамо.
Лара Демић 5/1
Жежељев храбри борац
За мене мост значи нешто много више од обичне, старе, оронуле грађевине. Они спајају две крхке половине у једну значајну, вредну целину. Многи добри људи се на њима сретну, упознају, чак понекад зли постају добри. Две различите, удаљене државе постају једна. Они иако су стари, камени, нови, жути, врло су значајни за државу и народ.
Један мост који је мене поприлично одушевио био је Жежељев мост. Повезује Нови Сад и Петроварадин. Дугачак мост који лежи на Дунаву види највеће границе. Дању га нико не примећује, али када ноћу засија, као звезда падалица која запали небо, сви задивљени, са сјајем у очима, посматрају ту чаробну, необичну појаву. Пешаци који пролазе њиме не знају колико је људи прошло истим тим мостом, колико људи се ту спојило или чак да ли је ико настрадао на њему. Он је дугачак, сив, упечатљив и није као други мостови.
Нису мостови само они који су велики, дугачки, сребрни, сјајни...Мост може бити сачињен само од две дашчице, али много вреди. Жежељев мост изграђен је 1961. године. Био је рушен неколико пута у светским ратовима и дванаест пута гађан током НАТО бомбардовања, док коначно није срушен, а недавно је опет отворен, лепши него икад. Изградио га је Бранко Жежељ. Да би показао колико верује у своје дело, дозволио је да преко њега пређе најтежи теретни воз на свету. Пре његовог рушења, изграђен је друмски коловоз који је ”висио” са моста. Жежељев мост је лепши, већи, сјајнији и од Бранковог моста. Он не само што спаја Нови Сад и Петроварадин, већ спаја нашу далеку, ружну прошлост и дивну садашњост, као и људе. Такође је један од симбола модерне државе и самог Новог Сада.
Мостови мени јако значе. Када весело, раздрагано пешачим преко њих, добијам лепе идеје - коју бих нову песму могла написати, шта могу шапатом прочитати, имам ли шта да учим, како могу некоме да улепшам дан, који бих нови, успешан корак могла направити... Неки су можда стари, али ми се свиђају. Понекад замислим како се мост кикоће смешним шалама и причама из људског живота.
Један мост који је мене поприлично одушевио био је Жежељев мост. Повезује Нови Сад и Петроварадин. Дугачак мост који лежи на Дунаву види највеће границе. Дању га нико не примећује, али када ноћу засија, као звезда падалица која запали небо, сви задивљени, са сјајем у очима, посматрају ту чаробну, необичну појаву. Пешаци који пролазе њиме не знају колико је људи прошло истим тим мостом, колико људи се ту спојило или чак да ли је ико настрадао на њему. Он је дугачак, сив, упечатљив и није као други мостови.
Нису мостови само они који су велики, дугачки, сребрни, сјајни...Мост може бити сачињен само од две дашчице, али много вреди. Жежељев мост изграђен је 1961. године. Био је рушен неколико пута у светским ратовима и дванаест пута гађан током НАТО бомбардовања, док коначно није срушен, а недавно је опет отворен, лепши него икад. Изградио га је Бранко Жежељ. Да би показао колико верује у своје дело, дозволио је да преко њега пређе најтежи теретни воз на свету. Пре његовог рушења, изграђен је друмски коловоз који је ”висио” са моста. Жежељев мост је лепши, већи, сјајнији и од Бранковог моста. Он не само што спаја Нови Сад и Петроварадин, већ спаја нашу далеку, ружну прошлост и дивну садашњост, као и људе. Такође је један од симбола модерне државе и самог Новог Сада.
Мостови мени јако значе. Када весело, раздрагано пешачим преко њих, добијам лепе идеје - коју бих нову песму могла написати, шта могу шапатом прочитати, имам ли шта да учим, како могу некоме да улепшам дан, који бих нови, успешан корак могла направити... Неки су можда стари, али ми се свиђају. Понекад замислим како се мост кикоће смешним шалама и причама из људског живота.
Миа Андрић 5/2
Жути мост, наш пријатељ
Мостови спајају људе, наткриљују кањоне и друже се са облацима. Обале се преко њих рукују. Неки спајају две обале, неки брда, а неки два срца, душе.
Мост којим најчешће пролазим је жути гвоздени мост у Ћуприји. Овај мост има и надимак који му савршено пристаје. Зову га Жућко. Жућко је дању леп и пристојан господин који никада не скида своју жуту јакну. Тек када звезде и месец обасјају његов пут, он обуче своје одело које му итекако лепо стоји. Овај мост је посебан, није као остали. Жућко је мост који има осећања и може све да нас разуме. Он је прави господин, па се често шепури обалом, хвалећи се својом лепотом. Велика Морава је срећна јер има овакав мост. Жућко није одувек био тако чврст и јак. Током осамнаестог века, у Ћуприји је неко време била аустријска власт, али нема доказа да су они правили мостове на Великој Морави. Тек много касније, као ратна репарација, из Аустрије је стигла челична конструкција моста који је заменио конструкцију дрвеног моста, садашњег Жућка. Жућко сада има преко двеста година, али изгледа доста млађе. Многи људи се сусрећу на његовим путевима. Никада му није досадно.
Волела бих да више људи схвати да мостови нису само грађевине, јер они спајају све нас. Они су као наши најбољи пријатељи и увек ће бити ту за нас.
Мост којим најчешће пролазим је жути гвоздени мост у Ћуприји. Овај мост има и надимак који му савршено пристаје. Зову га Жућко. Жућко је дању леп и пристојан господин који никада не скида своју жуту јакну. Тек када звезде и месец обасјају његов пут, он обуче своје одело које му итекако лепо стоји. Овај мост је посебан, није као остали. Жућко је мост који има осећања и може све да нас разуме. Он је прави господин, па се често шепури обалом, хвалећи се својом лепотом. Велика Морава је срећна јер има овакав мост. Жућко није одувек био тако чврст и јак. Током осамнаестог века, у Ћуприји је неко време била аустријска власт, али нема доказа да су они правили мостове на Великој Морави. Тек много касније, као ратна репарација, из Аустрије је стигла челична конструкција моста који је заменио конструкцију дрвеног моста, садашњег Жућка. Жућко сада има преко двеста година, али изгледа доста млађе. Многи људи се сусрећу на његовим путевима. Никада му није досадно.
Волела бих да више људи схвати да мостови нису само грађевине, јер они спајају све нас. Они су као наши најбољи пријатељи и увек ће бити ту за нас.
Јана Станковић 5/2
Најдужи мост преко мора на свету
Мостови украшавају свет и дају му већи смисао. Они су спојили не само реке, већ и људе.
Постоје различити мостови ̶неки су кратки, неки дугачки, неки уски, а неки широки. Постоје мостови који су симбол града или државе. У пролеће су као мрмоти који излазе из рупе на први сунчев зрак. Они су као дуга после кише, шарени, сјајни и блистави. У првим данима пролећа обузети су топлином и нежни су као мајка према малој беби. Лети постају све уморнији, а на јесен се опуштају и спремају за зиму. Зими добијају бели огртач који је као кристални шећер. Мостови тада постају све бељи и бељи. Сваки мост је посебан на свој начин и има свој смисао и симболише своју државу и град. Морамо се захвалити нашим прецима што су изградили мостове, јер они имају велики значај.
Један мост је посебан јер повезује три приморска града у јужној Кини ̶Хонг Конг, Макао и Џухаји. Тај мост је дизајниран да издржи земљотресе и тајфуне. Направљен је од 400.000 тона челика. Кинески председник Си Ђинпинг отворио је овај најдужи мост на свету, али он нема име. Дугачак је 55 км и коштао је скоро двадесет милијарди долара. Испод тог моста, који се простире 30 км преко мора, изграђен је и тунел који је дугачак 6,7 км.
Стефан Милић 5/1
Мостови ̶ наши добри патуљци и џинови
Никада нисам размишљао о мостовима, јер мост ми је изгледао као обична ствар, а онда сам због школског задатка почео мало да истражујем. Иво Андрић је крив за то. Он ме је увео у чудесан свет мостова. Свеједно да ли је мали или велики, познат или непознат, дрвени или челични, велелепан и сјајан или сакривен у крошњама неке шуме, сваки мост је посебна прича и авантура.
Стари камени мост преко реке Љубовије је за мене најлепши мост који сам видео. Иако не много велики, стоји поносно вековима на том месту као стражар и неми сведок разних људи и времена. Пут преко моста поплочан је разним шареним камењем, а сваки од њих чува бар по једну тајну. Да, мостови су чувари тајни. Они имају хиљаду послова и намена као вредни радници. Олакшавају људима животе, спајају заљубљене, са њих се броје звезде, замишљају жеље...Око њега нетакнута природа, његова сапутница. Мост ћути и неће да нам каже оно што се нагађа, да су га градили Римљани и да је по њима добио име Римски мост или Латинска ћуприја. Да ли зна колико је важан? Људи из разних крајева га посећују јер је посебан и јединствен. Он стоји,замишљен и несвестан своје лепоте и грациозности.
И тако, поред свих тих других мостова свуда по свету и овај мост постоји и спаја и мири и усрећује људе. Мостови ̶ наши добри патуљци и џинови.
Стари камени мост преко реке Љубовије је за мене најлепши мост који сам видео. Иако не много велики, стоји поносно вековима на том месту као стражар и неми сведок разних људи и времена. Пут преко моста поплочан је разним шареним камењем, а сваки од њих чува бар по једну тајну. Да, мостови су чувари тајни. Они имају хиљаду послова и намена као вредни радници. Олакшавају људима животе, спајају заљубљене, са њих се броје звезде, замишљају жеље...Око њега нетакнута природа, његова сапутница. Мост ћути и неће да нам каже оно што се нагађа, да су га градили Римљани и да је по њима добио име Римски мост или Латинска ћуприја. Да ли зна колико је важан? Људи из разних крајева га посећују јер је посебан и јединствен. Он стоји,замишљен и несвестан своје лепоте и грациозности.
И тако, поред свих тих других мостова свуда по свету и овај мост постоји и спаја и мири и усрећује људе. Мостови ̶ наши добри патуљци и џинови.
Вања Јевтић 5/2
О мостовима
Мостови, те величанствене грађевине које спајају океане, мора, културе, цивилизације, вере, нације, имају важну улогу у нашим животима.
Поносно стоје изнад река, мора и сваки од њих има своју историју. Говоре нам о неким прошлим временима и спајају прошлост са будућношћу. Подигнути тамо где се укрштају путеви, одувек служе само за добро. Пркосе свим препрекама пред собом и зближавају људе. Они су вечни симбол потојаности и трајности, тежње свих људи да буду повезани и да нема разлика међу њима, симбол победе над злом. Одолевају времену као нераскидива веза међу људима различитих раса и култура.
Мостове пријатељства градимо још од раног детињства и они нас повезују са драгим особама. За нас су они непроцењиви, јер дају наду за животом. Градимо мостове љубави, који се рађају међу људским срцима и спајају сродне душе, јер стварају поверење и жељу да живимо заједно.
Мост љубави у Врњачкој Бањи је био најдраже састајалиште учитељице Наде и официра Реље, ког живот води далеко од ње, те раскида веридбу са њом. Од туге и бола она умире млада, а на тај мост девојке почињу да каче катанце како би закључале своју љубав и како не би доживеле Надину судбину.
Сви мостови су нам подједнако важни, јер показују место где човек није поклекао, већ је наставио да их гради ширећи мир, љубав и пријатељство.
Поносно стоје изнад река, мора и сваки од њих има своју историју. Говоре нам о неким прошлим временима и спајају прошлост са будућношћу. Подигнути тамо где се укрштају путеви, одувек служе само за добро. Пркосе свим препрекама пред собом и зближавају људе. Они су вечни симбол потојаности и трајности, тежње свих људи да буду повезани и да нема разлика међу њима, симбол победе над злом. Одолевају времену као нераскидива веза међу људима различитих раса и култура.
Мостове пријатељства градимо још од раног детињства и они нас повезују са драгим особама. За нас су они непроцењиви, јер дају наду за животом. Градимо мостове љубави, који се рађају међу људским срцима и спајају сродне душе, јер стварају поверење и жељу да живимо заједно.
Мост љубави у Врњачкој Бањи је био најдраже састајалиште учитељице Наде и официра Реље, ког живот води далеко од ње, те раскида веридбу са њом. Од туге и бола она умире млада, а на тај мост девојке почињу да каче катанце како би закључале своју љубав и како не би доживеле Надину судбину.
Сви мостови су нам подједнако важни, јер показују место где човек није поклекао, већ је наставио да их гради ширећи мир, љубав и пријатељство.
Григорије Петровић 5/2
Мост као круна људске победе над природом
Мостови су посебне грађевине, јер је сваки од њих на свој начин јединствен и драгоцен, било да спајају континенте, реке, дубоке кањоне или народ, културе, цивилизације...
Њихова посебност је у томе што што увек служе за добро. Они су ту данас подсећају да не смемо заборавити и занемарити своју прошлост. Мост је као круна људске победе над природом, која спаја оно што природа није могла да споји. Пружају нам руке пријатељства људи са супротних страна и руше све препреке. Њима смо повезани са драгим особама до којих нам је стало са жељом да будемо вољени и да волимо. Они нису само обичне конструкције, већ симбол живота, љубави и пријатељства. Грађени од људских загрљаја и искрених осмеха, уче нас да верујемо у оно што јесмо и волимо и прихватамо људе других култура, националности и вера. Неки су висећи, неки камени, дрвени, гвоздени, али сви лепи на свој начин. Најдужи на свету је грађен чак четири године и дуг је 16 км. Најдужи пешачки мост је Пасарела у Њујорку, преко којег су возови годинама пролазили, док ватра није оштетила шине.
Уважавајући све различитости градимо велике мостове човечанства. Њиховом изградњом човечанство добија неку нову и лепшу димензију за живот свих људи.
Дуња Петровић 5/2
Мост на Босфору
Од свега што је човек својим рукама саградио мислим да су најважнији мостови. Било да су они велики камени, мали узани, железнички, дрвени, метални или посивели бетонски, они су подједнако важни. Мостови спајају неспојиво, повезују обале, људе, љубави.
Један од таквих мостова је Босфорски мост. То је један од три моста у турском граду Истанбулу. Он спаја еворпски и азијски део града. Босфорски мост је обележен челичним сајлама које су затегнуте између два торња. Укупна дужина му је 1560 м, а ширина 33,4 м. Његова изградња је завршена 1973. године. Око моста је све прелепо, али да није њега све би било другачије. Река и околина без моста су као човек без руку. Изградити тако величанствен мост значи пружити руке пријатељства и спојити оно што природа није. Ноћу светли свим бојама, које се на води преламају. Он стоји тако поносно и раскошно као птица која лети.
Схватио сам да је вредност овог прелепог моста, ове шарене дуге изнад Босфора, непроценљива. Овај мост не уме да говори, али има душу.
Богдан Миленковић 5/5
Бруклински мост
Мостови носе велике, лепе и веома значајне успомене. Они спајају људе, градове, државе, па чак и континенте. Важнији су и вреднији од свих других подигнутих грађевина. Сваки мост се издвојио по врлинама, а неки и по манама.
Један од најстаријих висећих мостова у САД је Бруклински мост. Он годинама улепшава град Њујорк. По мом мишљењу, због тога је посебан, али он има и друге специфичности. Овај мост очара сваког ко га угледа. Он је велики, камени и изузетно дугачак ̶простире на чак 1825 метара. Превише је стар, па је окрзан на оштрим ћошковима. Понегде има мало зелене игличасте траве која из њега извирује. Преко њега су у стара времена пролазила возила са коњском вучом, али је он све то трпео. Такође је био поприште напада и разних злочина.
Мостови имају важну улогу у животу сваког човека. Сви су они у суштини једно и заслужују нашу пажњу. Представљају нам место где је човек наишао на једну велику препреку коју је требало премостити, савладати. Поред тога што су велики камени, имају и велико срце. Могу истаћи да мостови представљају нераскидиву везу између људи на целом свету. Такође, они нам приказују човека са великим срцем.
Павле Спасојевић 5/1
Мост Хеликс
На овом свету постоји пуно мостова који спајају градове и људе, мостова који спајају обале, али и оних мостова који чувају љубав. У Новом Саду постоји мост Дуга, а у Врњачкој Бањи Мост љубави. Ипак, мост који ми је привукао велику пажњу јесте мост Хеликс у Сингапуру.
Овај мост је отворен 2010. године. Он је мој вршњак, јер је рођен исте године као и ја, само што је он рођен 24. марта. То је први накривљен мост на свету. Дугачак је само 240 метара и на висини је од 107 метара, али ипак има велико задовољство што је спријатељио две најбоље другарице, Марину Центар и Марину Југ. Други назив овог прелепог моста је Мамац за туристе. Он ноћу изгледа нестварно, као свитац који светли. Обавијен је низом светиљки које истичу двоструку спиралну структуру, стварајући прелепе детаље као што су стари Грци правили коринтске стубове. Издалека изгледа као ДНК једне особе, јер је све повезано и изгледа као када се мала деца играју са својим шареним играчкама. Хеликс је побркао век, јер када га видите као да сте отишли у далеку будућност. Шетајући мостом, улазите у временску капсулу будућности пуну изненађења. Он је улепшао сингапурску реку својим изгледом. Мост Хеликс је један од оних пешачких мостова који својим изгледом зове туристе и радује се њиховом доласку. Уколико сте љубитељ шетње, ова ће вам сигурно остати у сећању. Док туристи шетају Хеликсом, он им шапуће највеће тајне које ће у будућности изненадити свет.
Велика ми је жеља да посетим Сингапур, а на мојој листи атракција сигурно ће бити и овај несвакидашњи мост, са којим ћу причати и одати му своје навеће тајне.
Овај мост је отворен 2010. године. Он је мој вршњак, јер је рођен исте године као и ја, само што је он рођен 24. марта. То је први накривљен мост на свету. Дугачак је само 240 метара и на висини је од 107 метара, али ипак има велико задовољство што је спријатељио две најбоље другарице, Марину Центар и Марину Југ. Други назив овог прелепог моста је Мамац за туристе. Он ноћу изгледа нестварно, као свитац који светли. Обавијен је низом светиљки које истичу двоструку спиралну структуру, стварајући прелепе детаље као што су стари Грци правили коринтске стубове. Издалека изгледа као ДНК једне особе, јер је све повезано и изгледа као када се мала деца играју са својим шареним играчкама. Хеликс је побркао век, јер када га видите као да сте отишли у далеку будућност. Шетајући мостом, улазите у временску капсулу будућности пуну изненађења. Он је улепшао сингапурску реку својим изгледом. Мост Хеликс је један од оних пешачких мостова који својим изгледом зове туристе и радује се њиховом доласку. Уколико сте љубитељ шетње, ова ће вам сигурно остати у сећању. Док туристи шетају Хеликсом, он им шапуће највеће тајне које ће у будућности изненадити свет.
Велика ми је жеља да посетим Сингапур, а на мојој листи атракција сигурно ће бити и овај несвакидашњи мост, са којим ћу причати и одати му своје навеће тајне.
Милица Нешић 5/1
Мост у Вишеграду
Мостови су најбитнија ствар коју је човек могао да измисли. Спајају два света, крај са почетком, обалу са обалом, време са временом, а најважније ̶ човека са човеком.
Мост који је мени посебно драг јесте мост у Вишеграду, у Босни и Херцеговини. Велики је, камени, са травчицама које вире из шупљина. Изгледа као затегнута гумица за косу, која упркос непогодама не пуца. Боје је смеђе, сивкасте и док жути, несташни бродићи пливају испод њега, а он мирно спава, али опет довољно свесно да не би пао. При средини изграђен је тако да може да се седне, са прелепим погледом на брзу реку. Држе га велики чврсти стубови, који га не пуштају по сваку цену. Ако они падну, пада цео мост, па су зато они тако важни мосту и носе велики терет. Не виђам га стално, јер само једном годишње идем у Босну. Зато ми недостаје и зато пишем о њему. Нисам баш информисана о његовој прошлости, знам само да га је изградио Мехмед-паша Соколовић, али без обзира на то сигурна сам да је леп живот живео и пре сто година.
Волим мостове јер те увек саслушају, а тајну чувају, па и кад падну и кад изгубе снагу. Мостови су тако храбри, мирни и ћутљиви и не откривају своје тајне. Зато ја сваке године покушавам да га уразумим, говорим му да може имати поверења у мене, али узалуд. Изгледа да ће до краја живота он само слушати моје тајне.
Мост који је мени посебно драг јесте мост у Вишеграду, у Босни и Херцеговини. Велики је, камени, са травчицама које вире из шупљина. Изгледа као затегнута гумица за косу, која упркос непогодама не пуца. Боје је смеђе, сивкасте и док жути, несташни бродићи пливају испод њега, а он мирно спава, али опет довољно свесно да не би пао. При средини изграђен је тако да може да се седне, са прелепим погледом на брзу реку. Држе га велики чврсти стубови, који га не пуштају по сваку цену. Ако они падну, пада цео мост, па су зато они тако важни мосту и носе велики терет. Не виђам га стално, јер само једном годишње идем у Босну. Зато ми недостаје и зато пишем о њему. Нисам баш информисана о његовој прошлости, знам само да га је изградио Мехмед-паша Соколовић, али без обзира на то сигурна сам да је леп живот живео и пре сто година.
Волим мостове јер те увек саслушају, а тајну чувају, па и кад падну и кад изгубе снагу. Мостови су тако храбри, мирни и ћутљиви и не откривају своје тајне. Зато ја сваке године покушавам да га уразумим, говорим му да може имати поверења у мене, али узалуд. Изгледа да ће до краја живота он само слушати моје тајне.
Тамара Миливојевић 5/5
Хајлајн 179, најдужи висећи мост за пешаке на свету
Сви мостови су посебни на неки свој начин и сви људи на свету их другачије доживљавају. Ја мост доживљавам као нешто што не спаја само две обале, градове, државе, већ и људе. Мостови су обично велики, камени и зарђали, али мост који бих волео да вам опишем и представим је Хајлајн 179.
Мост је сам по себи занимљив и симпатичан због свог имена и изгледа. Тај мост за пешаке налази се у Аустрији. Хајлајн 179 је дугачак 405 м, висок 113 м, а широк је само 1,2 м. Направљен је од дрвета и канапа, па је јако стрм. Најбољи пријатељи мостовима су људи и велике зелене биљке. Мостови су према сваком једнаки и корисни, они су на местима где су људима најпотребнији и истрајнији су од других грађевина. Помажу нам да пређемо преко неких препрека и узор су да тако треба радити у животу. Мост је сведок ратова, неуспеха, успеха, радости и туге.
Гдегод да сам ишао, наилазио сам сам на ћутљиве и верне мостове, али сам често угледао и незадовољне људе који имају жељу за повезивањем. Мост споји све што искрсне. У сваком човеку се у срцу ствара мост који човека спаја са својим најмилијима. Такође, мостови су као особе које себе дају да би помогли другима. Мостови представљају веома вредне грађевине и буде у нама осећај истрајности и пожртвованости.
Мост је сам по себи занимљив и симпатичан због свог имена и изгледа. Тај мост за пешаке налази се у Аустрији. Хајлајн 179 је дугачак 405 м, висок 113 м, а широк је само 1,2 м. Направљен је од дрвета и канапа, па је јако стрм. Најбољи пријатељи мостовима су људи и велике зелене биљке. Мостови су према сваком једнаки и корисни, они су на местима где су људима најпотребнији и истрајнији су од других грађевина. Помажу нам да пређемо преко неких препрека и узор су да тако треба радити у животу. Мост је сведок ратова, неуспеха, успеха, радости и туге.
Гдегод да сам ишао, наилазио сам сам на ћутљиве и верне мостове, али сам често угледао и незадовољне људе који имају жељу за повезивањем. Мост споји све што искрсне. У сваком човеку се у срцу ствара мост који човека спаја са својим најмилијима. Такође, мостови су као особе које себе дају да би помогли другима. Мостови представљају веома вредне грађевине и буде у нама осећај истрајности и пожртвованости.
Петар Спасојевић 5/1
Значај мостова
Мост није само раскошна грађевина или неко ремек дело и потпис познатог архитекте, који повезује градове, места, људе, већ општи појам историје и културе људи у месту у ком се налази. Помни је и тихи посматрач многих догађаја из историје о којима сведочи.
Мостови нису грађени само преко река, већ и на другим местима где би људи наилазили на препреке.Првобитни мостови су били прављени од једноставнијих материјала, као што су камен и дрво. Данас су то модерне, дивне грађевине, које осим основне намене, представљају и права уметничка дела. Међутим, по пом мишљењу, важност мостова није њихова несумњива лепота и њихов сјај, већ историјске чињенице о којима сведоче и све оно што су нам пружили.
Многи мостови су нам остављени као задужбине из прошлости. Један од њих је мост Мехмед-паше Соколовића, који поносно и гордо стоји на реци Дрини. И данас је велика атракција за многе туристе, који долазе из целог света у Вишеград како би га видели.
Неки мостови су нажалост у прошлости срушени, као што је мост на Колубари. За време Првог светског рата српски војвода Радомир Путник наредио је рушење тог моста када се српска војска повлачила, како би добили на времену јер их је Аустроугарска напала. Један од најпознатијих мостова у свету је покретни Лондонски мост, који плени свакодневно својом лепотом. Један од мени најдражих мостова свакако је и мост на Великој Морави, који повезује Јагодину са селом Глоговац, у ком живе моји бака и дека. И кад год их се пожелим, могу брзо, захваљујући мосту да дођем до њих. Направљен је за време Другог светског рата од стране немачких војника. Остао је за њима као једно добро дело, поред свега лошег што су чинили, а и дан-данас нам служи и користи.
Мостови нису грађени само преко река, већ и на другим местима где би људи наилазили на препреке.Првобитни мостови су били прављени од једноставнијих материјала, као што су камен и дрво. Данас су то модерне, дивне грађевине, које осим основне намене, представљају и права уметничка дела. Међутим, по пом мишљењу, важност мостова није њихова несумњива лепота и њихов сјај, већ историјске чињенице о којима сведоче и све оно што су нам пружили.
Многи мостови су нам остављени као задужбине из прошлости. Један од њих је мост Мехмед-паше Соколовића, који поносно и гордо стоји на реци Дрини. И данас је велика атракција за многе туристе, који долазе из целог света у Вишеград како би га видели.
Неки мостови су нажалост у прошлости срушени, као што је мост на Колубари. За време Првог светског рата српски војвода Радомир Путник наредио је рушење тог моста када се српска војска повлачила, како би добили на времену јер их је Аустроугарска напала. Један од најпознатијих мостова у свету је покретни Лондонски мост, који плени свакодневно својом лепотом. Један од мени најдражих мостова свакако је и мост на Великој Морави, који повезује Јагодину са селом Глоговац, у ком живе моји бака и дека. И кад год их се пожелим, могу брзо, захваљујући мосту да дођем до њих. Направљен је за време Другог светског рата од стране немачких војника. Остао је за њима као једно добро дело, поред свега лошег што су чинили, а и дан-данас нам служи и користи.
Петар Илић 5/1
Моравски мост
Све на свету што постоји не спаја градове, државе па чак и људе као мостови. Као најбољи пријатељи људи дубоко у себи чувају све њихове тајне и емоције. Мостови никада неће видети оно што видимо ми, па о њима увек и има много да се прича.
Један посебан мост са кровом изнад своје главе, као кућа опружено лежи преко Мораве. Увече када никог нема и свуда су угашена светла, само његова светлашца на тлу, поред којих прође свако возило и сваки мрав, сијају као шљокице на његовом оделу. Чини се да је добродушан, јер сваког дана пружа људима пролаз до нових авантура. А ујутру када никог нема изгледа као да је тужан, сам, усамљен. Али баш зато он има своју најбољу другарицу, реку Мораву, па се сав развесели при сусрету са њеним током, као да прича са сваким делом реке која протиче ка западу. У његово омиљено доба, пролеће, све је весело, бродићи и чамчићи пливају на све стране, рибари са свих обала пецају док их мост љупко гледа, а изгледају као мали мрави у групицама који пролазе кроз тунел у журби за храном. Зими спава свој зимски сан попут медведа. Покривен својим белим ћебетом који сија у мраку попуд лампица, иако спава, као да нас засењује својим топлим покривачем. Саграђен је поред старе напуштене куће, па сваки пут увече када пролазим, осећам као да је уплашен. Међутим, он се одмах развесели, јер чим неко њиме прође, као да му голицка стомак.
Знам за овај мост откад знам и за себе и не бих волела да га сруше јер нам је много помогао и пружио доста лепота. Ако би га срушили, не би срушили само мост, већ би срушили и осећања других људи, зато мислим да су мостови нешто најлепше што може да се сагради.
Један посебан мост са кровом изнад своје главе, као кућа опружено лежи преко Мораве. Увече када никог нема и свуда су угашена светла, само његова светлашца на тлу, поред којих прође свако возило и сваки мрав, сијају као шљокице на његовом оделу. Чини се да је добродушан, јер сваког дана пружа људима пролаз до нових авантура. А ујутру када никог нема изгледа као да је тужан, сам, усамљен. Али баш зато он има своју најбољу другарицу, реку Мораву, па се сав развесели при сусрету са њеним током, као да прича са сваким делом реке која протиче ка западу. У његово омиљено доба, пролеће, све је весело, бродићи и чамчићи пливају на све стране, рибари са свих обала пецају док их мост љупко гледа, а изгледају као мали мрави у групицама који пролазе кроз тунел у журби за храном. Зими спава свој зимски сан попут медведа. Покривен својим белим ћебетом који сија у мраку попуд лампица, иако спава, као да нас засењује својим топлим покривачем. Саграђен је поред старе напуштене куће, па сваки пут увече када пролазим, осећам као да је уплашен. Међутим, он се одмах развесели, јер чим неко њиме прође, као да му голицка стомак.
Знам за овај мост откад знам и за себе и не бих волела да га сруше јер нам је много помогао и пружио доста лепота. Ако би га срушили, не би срушили само мост, већ би срушили и осећања других људи, зато мислим да су мостови нешто најлепше што може да се сагради.
Николина Милосављевић 5/2
Мостови и њихов значај
Иво Андрић, наш познати писац и нобеловац, овим речима описује колико су мостови важни и битни у животу сваког народа: ,,Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова”. Мостови нас повезују. Они су узвишена, невероватна, прелепа грађевина, која не само да улепшава природу и често оставља човека без даха, већ је и веома корисна.
Кроз историју знамо да су многи народи били раздвојени и одвојени. Мостови су то променили. Они су успели да споје неспојиво, да повежу оно што је природа раздвојила, чак и да укроте брзе и моћне реке. Не само да су спајали људе који су живели на различитим обалама него су повезивали језике, расе, културу различитих народа и обичаје. Због свега овога мостови су посебна грађевина коју није лако саградити, коју треба чувати и поштовати. Постоје различити мостови ̶ неки су дужи, неки су краћи, неки дрвени, камени, а неки метални, неки су стари, а неки нови, али једно им је заједничко свима ̶ сви они повезују људе, живот.
Кроз историју сам приметио да су људи изумели пуно корисних и занимљивих ствари, али мостови, којих има свуда на свету, чувају многа сећања, како лепа тако и тужна.
Кроз историју знамо да су многи народи били раздвојени и одвојени. Мостови су то променили. Они су успели да споје неспојиво, да повежу оно што је природа раздвојила, чак и да укроте брзе и моћне реке. Не само да су спајали људе који су живели на различитим обалама него су повезивали језике, расе, културу различитих народа и обичаје. Због свега овога мостови су посебна грађевина коју није лако саградити, коју треба чувати и поштовати. Постоје различити мостови ̶ неки су дужи, неки су краћи, неки дрвени, камени, а неки метални, неки су стари, а неки нови, али једно им је заједничко свима ̶ сви они повезују људе, живот.
Кроз историју сам приметио да су људи изумели пуно корисних и занимљивих ствари, али мостови, којих има свуда на свету, чувају многа сећања, како лепа тако и тужна.
Вукашин Комарек 5/1
Мостови нису само обичне грађевине, већ много више од тога, јер они повезују људе са супротних страна. Да нема њих, људи не би могли да приђу једни другима, да се друже, да преносе знање и не би напредовали. У Србији постоји доста таквих мостова, који су једнако лепи и значајни.
Један од тих мостова је Висећи мост на Великој Морави који повезује село Војска у општини Свилајнац и село Багрдан у Јагодини, али и било које друго село или град. Овај мост је веома издрљжљив, јер служи мештане већ 60 година као веран пријатељ. Он се снажно држи својим јаким рукама за стубове који га причвршћују. Као и сваки мостови, он види доста тога јер се налази на једној од највећих река Србије. Поноси се својом дужином од 200 метара. Мост је саградила Jугословенска народна армија и историјски је значајан за Србе. Један је од ретких таквих мостова у Европи и веома је посебан. Он није као неки огромни мостови у Истанбулу или Копенхагену, већ много више од тога. Иако је саграђен од дрвета, он сјаји својом лепотом на много начина. Окружен је прелепом природом која га додатно улепшава и сваког дана слуша цвркут птица, жубор воде и још пуно предивних звукова природе. Овај мост је намењен за свакога ко жели да прође и види тај прелепи призор. Мост је толико узак да аутомобили једва пролазе са закривљеним ретровизорима, али у томе и јесте његова посебност: мање аутомобила, мања загађеност, више кисеоника и чистија природа. Висећи мост на Великој Морави је један сасвим обичан мост, али посебан и јединствен из разлога што је он једини пут којим су мештани села повезани са људима из околних места.
На свету постоји много мостова: велелепних и раскошних, блиставих и сјајних, најдужих и највиших, као и оних сасвим обичних, неприметних, незапажених, али опет једнако корисних и функционалних. Лепота моста није у његовом изгледу, већ у томе колико служи и да ли користи и помаже људима.
Мостови имају душу
Мостови су гађевине са огромном душом. То није склоп гвоздених и бетонских плоча, већ нешто непролазно.
Постоји много различитих мостова, различитих по дужини, изгледу, али сваки од њих нам својим постојањем говори о нераскидивој нити између људи, обала. Да није мостова,обале које он спаја биле би далеко једна од друге. Његова огромна леђа и даље су чврста, да би веза између људи још дуго трајала.
На левој и десној страни стоје по две ноге које се никад не уморе од стајања. Његова крила су велика, несаломљива. Његове очи могу видети сва дешавања на њему и око њега. Иако су неки мостови срушени, та веза коју су чинили постоји и дан-данас, иако њих нема. То је веза која лебди у ваздуху, баш на том месту, јер гомилу грађевине је могуће срушити, али не и његову душу.
Мост је најбоље упоредити са човеком. Виши или нижи, светлије или тамније пути, сваки човек има душу. Баш тако и мостови. Мањи или већи, мост потуно исту важност носи својим постојањем.
Мостови су спој неспојивог и као да симболишу непролазност свега што је пролазно.
Мостови су спој неспојивог и као да симболишу непролазност свега што је пролазно.
Немања Драгослављевић 5/2
Висећи мост на Великој Морави
Мостови нису само обичне грађевине, већ много више од тога, јер они повезују људе са супротних страна. Да нема њих, људи не би могли да приђу једни другима, да се друже, да преносе знање и не би напредовали. У Србији постоји доста таквих мостова, који су једнако лепи и значајни.
Један од тих мостова је Висећи мост на Великој Морави који повезује село Војска у општини Свилајнац и село Багрдан у Јагодини, али и било које друго село или град. Овај мост је веома издрљжљив, јер служи мештане већ 60 година као веран пријатељ. Он се снажно држи својим јаким рукама за стубове који га причвршћују. Као и сваки мостови, он види доста тога јер се налази на једној од највећих река Србије. Поноси се својом дужином од 200 метара. Мост је саградила Jугословенска народна армија и историјски је значајан за Србе. Један је од ретких таквих мостова у Европи и веома је посебан. Он није као неки огромни мостови у Истанбулу или Копенхагену, већ много више од тога. Иако је саграђен од дрвета, он сјаји својом лепотом на много начина. Окружен је прелепом природом која га додатно улепшава и сваког дана слуша цвркут птица, жубор воде и још пуно предивних звукова природе. Овај мост је намењен за свакога ко жели да прође и види тај прелепи призор. Мост је толико узак да аутомобили једва пролазе са закривљеним ретровизорима, али у томе и јесте његова посебност: мање аутомобила, мања загађеност, више кисеоника и чистија природа. Висећи мост на Великој Морави је један сасвим обичан мост, али посебан и јединствен из разлога што је он једини пут којим су мештани села повезани са људима из околних места.
На свету постоји много мостова: велелепних и раскошних, блиставих и сјајних, најдужих и највиших, као и оних сасвим обичних, неприметних, незапажених, али опет једнако корисних и функционалних. Лепота моста није у његовом изгледу, већ у томе колико служи и да ли користи и помаже људима.
Павле Јовановић 5/2
