7. разред


Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани.
– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује
– описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика,
– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика
– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика ,
– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца),
– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности,

– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза
– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког),
– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова,
– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу,
– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста,
– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне), поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама,
– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм),
– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности,
– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења,
– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује,
– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији,
– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво
– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.)
– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности,
– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Оперативни задаци:
– систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким, категоријама променљивих речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола
– систематизација и проширивање знања реченичним члановима,
– напоредни односи међу реченичним члановима,
– појам синтагме и састав именичке синтагме,
– појам актива и пасива,
– систем независних предикатских реченица,
– напоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру
– комуникативне реченице
– конгруенција,
– разликовање кратких акцената и реченични акценат,
– основни појмови о старословенском језику,
– осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела,
– усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма,
– излагање (експозиција), опис и приповедање,
– технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање,
– рад на некњижевном тексту,
– информативно читање и упућивање ученика у читање „с оловком у руци” (подвлачење, обележавање, записивање).

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК

Граматика
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда различитим облицима диктата и других писмених вежби.
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних акцената). Вежбање у изговарању краткоузлазног и краткосилазног акцента.

КЊИЖЕВНОСТ
ЛЕКТИРА

Лирика
Народна песма: Кујунџија и хитропреља
Посленичке народне песме (избор)
Народна песма: Љубавни растанак
Јован Дучић: Подне
Милан Ракић: Симонида
Владислав Петковић Дис: Међу својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Стеван Раичковић: Небо
Мирослав Антић: Плави чуперак (избор)
Добрица Ерић: Песник и Месец
Васко Попа: Манасија
Иван В. Лалић: Ветар
Миодраг Павловић:Светогорски дани и ноћи (избор)
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас
Епика
Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића
Епске народне песме покосовског тематског круга (избор)
Народна песма: Мали Радојица
Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника
Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор)
Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница
Свети Сава: Писмо игуману Спиридону
Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања; народне и ауторске поезије о Св. Сави)
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)
Јанко Веселиновић: Хајдук Станко
Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира
Радоје Домановић: Мртво море( одломак)
Вељко Петровић: Јабука на друму
Павле Угринов: Стара породична кућа
Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак)
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц
Ана Франк: Дневник (одломак)
Драма
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
Бранислав Нушић: Власт (одломак)
Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак)
Допунски избор
Борисав Станковић: Наш Божић (одломак)
Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа
Иво Андрић: Панорама, Немири (избор)
Антоније Исаковић: Кашика
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Данило Киш: Ливада у јесен
Милорад Павић: Руски хрт (одломак)
Тургењев: Шума и степа
Алфонс Доде: Писма из моје ветрењаче
Исак Башевис Сингер: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус (одломак)
Корнелија Функе: Срце од мастила (одломак)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског – Обичаји о различнијем празницима
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у веровању Срба (јабука)
Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културноисторијским споменицима Србије (избор)
Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.
Тумачење текста
Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.
Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).
Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет – без књижевнотеоријских дефиниција).Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста.
Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности.
Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука.
Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Функција мотива у композицији лирске песме.
Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.
Слободни стих.
Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.
Песма у прози.
Епика
Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.
Композиција и мотивација. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.
Врсте карактеризације књижевног лика.
Унутрашњи монолог.
Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.
Драма
Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.
Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.
Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.
Драма у ужем смислу.
Функционални појмови
Подстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално, психолошко, социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано.
Читање
Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања
Подела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. Технички опис (давање објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни опис (у уметничком делу). Техничка нарација (упутства, објашњења како нешто функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).
Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.
Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера и екстеријера (по сопственом избору) – најпре објективно (технички опис), а затим изражавајући сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од сврхе описа. Опис лика из околине или књижевног дела – технички или сугестивни опис (по избору), уз вођење рачуна о стилским вредностима описивања.
Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору).
Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука.
Препричавање текста са променом редоследа догађаја (ретроспектива) – по самостално сачињеном плану. Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у првом и трећем лицу).
Причање о стварном или измишљеном догађају уз коришћење приповедања, описивања и дијалога. Анализа одабраних текстова у којима преовлађује говор ликова ради бољег схватања дијалога као облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни.
Усмена и писмена вежбања
Вежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у тексту. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог на тексту. Проналажење, издвајање и упоређивање информација из два краћа текста или више њих.
Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).
Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста.Увођење ученика у информативно читање ради налажења одређених информација (у уџбеницима других предмета, у новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима, обавештењима и сл.) и упућивање ученика у читање с оловком у руци (подвлачење, обележавање, записивање и друго).
Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко-падежних конструкција) за исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих падежних облика (с обзиром на различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у конгруенцији.
Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање радњи (у оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно глаголима. Коришћење стилски неутралних и експресивних речи. Коришћење речника српског језика.
Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).

ДОДАТНИ РАД
(Оријентациони садржаји програма)

Језик и језичка култура
Вежбе у правилном акцентовању. Коришћење речника да би се проверио акценат.
Анализа реченица и синтагми. Претварање активних реченица у пасивне и обрнуто. Анализа случајева у којима то није могуће (нпр. у правом презенту могућан је само повратни пасив, и то не од свих глагола; пасивну реченицу није могуће претворити у активну ако не знамо вршиоца радње, итд.).
Вежбе на тежим експозиторним текстовима: уочавање основних информација, извођење закључака, упоређивање информација из више дужих текстова, резимирање.
Прављење легенди и табела.
Књижевност
Анализа лирске и епске песме – језичко-стилска средства као интеграциони чиниоци интерпретације.
Анализа драмског књижевног дела – уочавање битних одлика. Разлика између драмског књижевног дела и позоришне представе.
Анализа савременог књижевног дела по слободном избору ученика. Коришћење основне литературе о делима и писцима. Формирање властитог мишљења о књижевном делу.
Анализа домаћег филма са посебним акцентом н визуелним и акустичким ефектима.