8. разред

Циљеви наставе и учења предмета српски језик и књижевност јесу: да се ученик оспособи да правилно користи српски језик у различитим комуникативним ситуацијама, у говору и писању; да кроз читање и тумачење књижевних дела развија читалачке компетенције које, уз књижевно знање, обухватају емоционално и фантазијско уживљавање, живо памћење, истраживачко посматрање; подстичу имагинацију и уметнички сензибилитет, естетско доживљавање и критичко мишљење, морално просуђивање и асоцијативно повезивање; да се одговарајућим врстама читања оспособљава да усмерено приступа делу и приликом тумачења открива различите слојеве и значења; да стиче основна знања о месту, улози и значају језика и књижевности у култури, као и о медијској писмености; да стиче и развија најшира хуманистичка знања и да научи како функционално да повезује садржаје предметних области.

 
 
 
Наставни предмет		  
ФОНД ЧАСОВА
 
 
НЕДЕЉНИ		  
ГОДИШЊИ
 
 
Српски језик и књижевност		 4 136
 

   
Садржаји		  
Време реализације		 Број часова по теми Стандарди постигнућа
Обрада Утвр. Свега часова Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво
КњижевностКЊ КЊИЖЕВНОСТ
 
Л Е К Т И Р А
 
ЛИРИКА
1.         Ђура Јакшић: Отаџбина
2.         Јован Јовановић Змај: Светли гробови 
3.         Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор)
4.         Десанка Максимовић: Пролетња песма / Опомена
5.         Момчило Настасијевић: Труба
6.         Иван В. Лалић: Ветар
7.         Марина Цветајева: Месечев сјај
 
ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ
1.         Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак Ој, Карловци, место моје драго...)
2.         Народна епско-лирска песма: Женидба Милића Барјактара
 
ЕПИКА
1.         Вук Стефановић Караџић: О народним певачима
2.         Вук Стефановић Караџић: Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак)
3.         Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
4.         Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)
5.         Петар Петровић Његош: Горски вијенац (одломак Бадње вече)
6.         Симо Матавуљ: Пилипенда
7.         Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити
8.         Милош Црњански: Сеобе (одломак)  
9.         Бранимир Ћосић: Покошено поље (одломак из прве књиге Читава једна младост)
10.       Дино Буцати: Колумбар
11.       Херман Хесе: Магија књиге
.Нил Гејмен: Зашто наша будућност зависи од библиотека читања и сањарења  / Милорад Павић: Роман као држава (избор одломака из огледа: Кратка историја читања)
 
ДРАМА
 
1.         Данило Киш: Ноћ и магла
2.         Петар Кочић: Јазавац пред судом (одломак)
3.         Жан Батист Поклен Молијер: Грађанин племић (одломак)
 
НАУЧНОПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ
 
1.         Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)
2.         Герман Титов: 25 сати у свемиру
 
ДОМАЋА ЛЕКТИРА
 
1.         Народне епске песме новијих времена (тематски круг о  ослобођењу Србије: Почетак буне против дахија, Бој на Мишару...)
2.         Љубавне народне лирске песме (Српска дјевојка, Љубавни растанак...); обичајне народне лирске песме (избор)
 
3.         Избор из савремене српске поезије (нпр. Васко Попа: Очију твојих да није,
Војислав Карановић: О читању поезије, Ана Ристовић: Гледајући у дрвеће...)
 
 
4.         Иво Андрић: Деца (Деца, Књига и Панорама)
5.         Бранислав Нушић: Сумњиво лице
6.         Клод Кампањ: Збогом мојих петнаест година
7.         Давид Албахари: Мамац
 
ДОПУНСКИ ИЗБОР ЛЕКТИРЕ
 
 
1.         Оскар Давичо: Србија
2.         Станислав Винавер: Ратни другови (Аритон)
 
3.         Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор, нпр. Отмица...);
4.         Растко Петровић: Африка (одломци)
5.         Радослав Братић: Мајсторова рука (одломак)
6.         Душан Ковачевић: Ко то тамо пева
7.         Џон Селинџер: Ловац у житу
8.         Ричард Бах: Галеб Џонатан Ливингстон
9.         Кајо Ритер: Дечко који није био из Ливерпула
10.       Сју Таузенд: Тајни дневник Адријана Мола.
 
КЊИЖЕВНИ ТЕРМИНИ И ПОЈМОВИ
 
Стилска средства: анафора и епифора, апострофа.
Лирске врсте: народне љубавне песме, обичајне песме (сватовске, тужбалице и здравице); љубавна песма (ауторска).
Епско-лирске врсте: поема, балада.
Драмски спев.
Мемоари. Биографија.
 		 Школска 2021/2022. 42 10 52 CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од
V до VIII разреда) са именима аутора тих дела
CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноум. тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноум. тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...		 CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломак, ликова, карактеристичних ситуација
CJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-популарне текстове CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст) CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност
 
 
 
CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог		 CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова,
карактеристичних тема и мотива
CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже
Језикkk ЈЕЗИК
 
Језик Словена у прапостојбини; сеобе Словена и стварање словенских језика. Мисија Ћирила и Методија. Почетак писмености код Срба.
Старословенски језик и писма (глагољица и ћирилица).
Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски језик.
Вук Караџић – реформа језика, писма и правописа. 
Књижевни језик код Срба од Вука до данас (основни подаци).
 
Основне језичке групе у Европи и место српског језика у породици словенских језика.
Дијалекти српског језика: екавски (призренско-тимочки, косовско-ресавски, шумадијско-војвођански) и ијекавски (зетско-рашки и источнохерцеговачки). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни (нормирани) језик. Службена употреба језика и писма према Уставу. Језици националних мањина (основни подаци).
 
Језик – основне особине говорног и писаног језика.
 
Грађење речи:
  • основни модели: извођење, слагање, префиксација;
  • просте речи и творенице (изведенице, сложенице, префиксалне творенице);
  • састав твореница: корен, творбена основа, префикс, суфикс.
 
 
 
 
Систематизација претходно обрађених садржаја из фонетике, морфологије и синтаксе.
Фонетика: подела гласова и гласовне промене.
Морфологија: врсте и подврсте речи и њихове категорије.
 
Синтакса: реченични чланови (састав и функција); независне и зависне реченице; слагање реченичних чланова.
Писање имена из страних језика са акцентом на њихову промену.
 
 
 
Спојено и одвојено писање речи (сложенице, полусложенице, синтагме).
Генитивни знак.
Црта и цртица; други интерпункцијски и правописни знаци.
Краткоузлазни и краткосилазни акценат; правила о распореду акцената и неакцентованих дужина (основни појмови).		   11 39 50 CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима
 
 
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике
CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о
развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)
CJ.1.3.18. зна
 
основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика
CJ.1.3.19. зна основне податке о језицима националних
мањина
 
CJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*
CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*		 CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица) CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава		 CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
CJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава
Језичка култура ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
 
Књижевни  и остали типови текстова у функцији унапређивања језичке културе.
 
Текстови писани различитим функционалним стиловима: публицистички стил (репортажа, интервју); административни стил (молба, жалба, уплатница, обрасци, радна биографија; бирократски језик); научни стил (примери из текстова у уџбеницима других наставних предмета; употреба термина).
 
Лексикологија:
−  једнозначност и вишезначност речи;
−  лексичка метафора и лексичка метонимија као механизми остваривања вишезначности; 
−  синонимија, антонимија и хомонимија;
−  застареле речи; нове речи – неологизми;
−  речник, лексикон, енциклопедија.
 
Пропагандни текстови (рекламе и слично).
 
Расправа и есеј на задату тему.
 
Приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.).
 
Књижевни  и остали типови текстова у функцији унапређивања језичке културе.
 
Говорне вежбе: интерпретативно-уметничке (изражајно читање, рецитовање); анализа снимљеног разговора; интервју; расправа (дискусија); презентовање чињеница и коментара.
 
Правописне вежбе: диктат, уочавање и објашњавање правописних грешака у тексту; писање имена из страних језика; писање позајмљеница (информатички термини, мејл и сл.); писање сложеница, полусложеница и синтагми; писање црте и цртице; запета у независносложеним реченицама.
 
Језичке вежбе: уочавање и исправљање грешака у неправилно маркираном тексту; попуњавање текста са празнинама; тражење грешака у тексту и исправљање.
 
 
Лексичко-семантичке вежбе: допуњавање реченица хомонимима (хомоними и акценти); проналажење одговарајућег синонима; антонимски ланац;  одређивање значења метафоре и метонимије у тексту; тумачење застарелих речи и неологизама; дефинисање лексема.
Писмене вежбе и домаћи задаци и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка – по два у сваком полугодишту.		   10 24 34 CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе
CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.
; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) CJ.1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације:
 саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и животу.		 CJ.2.1.2. познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама) CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове
CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је целовит и кохерентан CJ.2.2.2. саставља вест, реферат и извештај
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева		 CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту CJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе
CJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста CJ.3.2.2. саставља аргументативни текст
Укупно часова 63 73 136