Анкета за родитеље ОШ „Бошко Ђуричић“ о настави у ванредним условима

Датум: 21. April 2020 22:03 Категорија: Novosti

У току пете недеље од увођења ванредних мера и примене новог облика реализације наставе – наставе на даљину,
спровели смо анонимно анкетирање родитеља ученика наше школе са жељом да сазнамо на који начин се прати настава,
како родитељи процењују овај вид наставе, каква им је комуникација са разредним старешинама,
као и на који начин најчешће добијају обавештења која се односе на овај вид учења. Анкета је спроведена помоћу Гугл упитника
и у њој је учествовало 720 родитеља. Стиче се утисак да су у великом броју случајева оба родитеља учествовала у анкети.
 


Од укупно 720 родитеља који су учествовали у анкети стручне службе ОШ „Бошко Ђуричић“, највећи број родитеља (57,8%) има једно дете
које похађа нашу школу. Број родитеља који имају двоје деце која су ученици наше школе је такође значајан (34,7%).
На крају, свега 7,5% родитеља има троје или више деце.


Од укупног броја родитеља који су се одазвали учешћу у анкети, највише је оних чија деца похађају 5. разред,
иако је пропорција родитеља који су учествовали у истраживању релативно једнака за све разреде
(од најмање 12,6% родитеља ученика 8. разреда до највише 22,6% родитеља ученика 5. разреда).
 


Што се тиче техничких уређаја путем којих њихова деца прате наставу и сарађују са наставницима,
родитељи наводе да пре свега поседују телевизор (89,3%) и паметни телефон (74,3%).
Такође, велики број родитеља наводи да њихова деца прате наставу и сарађују с наставницима и путем компјутера/лаптопа (65%),
док се таблет у најмањем броју домаћинстава корисити као средство за спровођење наставе на даљину (16,9%).
 


Занимљиво је да више од половине родитеља сматра да је настава на даљину тежа од редовне наставе (60,4%).
Узроке за то можемо потражити пре свега у привикавању на нови вид наставе,
односно чињеници да је поред учења и израде домаћих задатака неопходно да ученици (заједно са родитељима)
науче да користе дигиталну технологију у сврху образовања. Такође, постоји могућност да деца током ванредног стања,
услед тога што нису у школи и немају свакодневни непосредни контакт са наставницима,
имају тенденцију да чешће питају родитеље уколико им нешто није јасно.
Оваква динамика може да доведе до веће укључености родитља у процес учења
и самим тим процене да је овакав вид наставе тежи него што заправо јесте.
 

 

Једна од претпоставки изнетих у анализи претходног питања добија потпору када видимо
да је највећи број испитаних родитеља укључен у рад своје деце од куће (78,6% у потпуности, 19,3% делимично).
Овај налаз посебно радује, пошто је током ванредне ситуације веома важно да се родитељи баве својом децом,
а радећи на школским задацима родитељи и деца се неминовно додатно зближавају и повезују.
Интересантно је упоредити ове процене родитеља у вези са укљученошћу у рад своје деце са проценама ученика у погледу помоћи при учењу
коју добијају од родитеља. Из табеле испод можемо видети да 53,8 % ученика  тврди да учи самостално,
дакле, без родитељске помоћи, док 46,8 % ученика каже да се ослања на родитељску помоћ при учењу.

Највећи број родитеља наводи да су деца највише посвећена настави из математике (81%) и српског језика (43,6%),
што правилно осликава важност ових предмета у образовању. Генерално говорећи, дистрибуција одговора родитеља на питање
о предмету којим се њихова деца највише баве током наставе на даљину представља прецизну слику заступљености
ових предмета у оквиру распореда часова.